Наполеонова освајања почетком 19.века уздрмала су многа европска царства. Француски освајач ређао је победу за победом све до похода на Русију 1812.године, где је доживео тежак пораз. Међутим, забринутост на хабзбуршком двору и даље је остала присутна. Свака активност која је могла да појача одбрамбену моћ царства је радо прихваћена.
Зато је молба 45 грађана Панчева 11.маја 1813.године за оснивање Грађанске стрељачке дружине врло брзо прихваћена. Банатска генерална војна команда у Темишвару је решењем од 26.маја и поверљивим актом од 9.јуна 1813.године одобрила оснивање Грађанске стрељачке дружине. У акту којим се дозвољава оснивање Дружине дато је образложење:“Оваквим забавним вежбањем грађани постају вештији за одбрану војне границе и својих имања“.
Њен први управни одбор сачињавали су: Матија Еберл, Васа Јовановић, Фрања Руп, Јован Пилц, Фрања Гресинг и Антон Јовановић. Оригинална акта о оснивању и остала званична акта сачувана су у Златној књизи и књизи протокола.
Прво стрелиште Стрељачке дружине је постављено у војном шатору 6 кв/хв дужине и 3 кв/хв ширине. Међутим, оно није одговарало својој намени јер није пружало довољну заштиту од елементарних непогода, а и обезбеђење је било на ниском нивоу. Стрељачка дружина је почетком јуна 1814.године добила од Градског магистрата 4 јутра земљишта, где је 1817.године изграђено стрелиште, које и поред тога што је било мало и скромно опремљено је задовољавало тадашње потребе.
У овом периоду у Стрељачку дружину су се учлањивали понајвише официри Банатског граничарског пука али и многи грађани Панчева међу којима и они најугледнији (прота Константин Арсеновић, сликар Константин Данил, трговац Илија Милосављевић Коларац, прота Васа Живковић, итд.). Гађање се вршило у дрвене табле – мете обојене уљаном бојом.На њима су биле насликане дивље животиње, ваздушни балони, људске фигуре и шаљиве сцене из живота. Табле избушене мецима носиле су имена најбољег стрелца или дародавца табле - мете. Све чешће стрељачка такмичења су се организовала поводом значајних догађаја у градском животу као што је освећење камена темељца Градске куће – магистрата, 1833.године. Овакве свечаности обавезно би пратиле игранке или балови.
Добар глас о панчевачкој Стрељачкој дружини и стрелишту, брзо се прочуо. Уследиле су посете високих званица. Између осталих у Златну књигу Стељачке дружине уписали су се: кнез Александар Карађорђевић, Хусреф Мехмед паша, Бехим Мехмед паша, Ахмед ага Јузбашин, војвода Стеван Шупљикац, војвода Стеван Книћанин, бискуп Александар Шајаг, гроф Макс Ауерсперг, цар Франц Јозеф, генерал Петар Бига, индустријалац Ђорђе Вајферт и многи други. Стрељаштво у Панчеву је стекло такву популарност да је Магистрат 1846.године дао назив једној улици Стрељачка мета (Сцхеибе Гассе). Scheibe Gasse).
Хабзбуршки цар, Франц Јозеф, приликом боравка у Панчеву јула 1850.године посетио је стрелиште и уписао се у Златну књигу. Са њим су били кнез Александар Карађорђевић, надвојвода Албрехт, Мехмед паша, заповедник београдске тврђаве, Азис паша и Ћуршил паша. Цар је на стрелишту испалио два хица у специјално припремљену мету. Пошто није имао погодака, Ђорђе Вајферт му је пружио своју пушку, рађену по посебној поруџбини, изузетног квалитета.
Овог пута цар Франц Јозеф је испалио 5 хитаца и остварио знатно бољи резултат. Гласник аустријских стрелаца обавестио је своје читаоце да је то прва мета у коју је цар гађао на једном стрелишту.
ЈУБИЛЕЈИ 50 И 100 ГОДИНА
Прослава 50-годишњице Грађанске стрељачке дружине одржана је маја 1863.године. Градски магистрат је био покровитељ јубилеја. Приређен је свечани банкет код Трубача за 106 званица. У здравицама је поздрављен поред осталих и нестор дружине, протојереј Константин Арсеновић, редовни члан дружине од 1813.године.
Прва стрељачка звања и категорисања на основу постигнутих резултата у гађању током више година додељена су на годишњој скупштини Стрељачке дружине 1889.године. Рада Михајло је добио звање виши стрељачки мајстор, а Мајер Фрања „стрељачки мајстор“. То је уједно и прво категорисање стрелаца у Панчеву, јер се до тада стрељаштво сматрало само забавним спортом. У 1908.години стрелиште је комплетирано и осавремењено уређењем простора за гађање пиштољем.
Грађанска стрељачка дружина прославила је стогодишњицу постојања августа 1913. године. У оквиру овог јубилеја одржано је друго савезно такмичење у стрељаштву Јужноугарског стрељачког савеза. Сваки такмичар морао је да уплати прилог од 5 круна без обзира на категорију у којој се такмичио. По обичају из тог периода одржан је стрељачки бал.Специјално за ову прилику Антон Хорнер је компоновао корачницу панчевачке Стрељачке дружине. На крају те 1913. године Стрељачка дружина је имала 166 чланова и већ импозантну историју.
За време Првог светског рата (1914-1918. год.) стрелиште се користило само за обуку војника док је за грађанска лица било затворено.
ДРУЖИНА У ВРЕМЕ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ 1918.-1941.ГОДИНЕ
После завршетка Првог светског рата, Главна скупштина панчевачке Стрељачке дружине одржана је 3.фебруара 1921.године у просторијама Вајфертове пиваре. Констатовано је да су стрелци током рада, без обзира на националну припадност, допринели да се имовина Стрељачке дружине сачува. Изабрана је и нова управа на челу са др Николом Драгићевићем.
Рад Стрељачке дружине у новој држави, Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, захваљујући административним потешкоћама, интезивиран је тек 1926.године учлањењем у Савез стрелаца у Београду. Од тада панчевачки стрелци су уз помоћ колега у Београду лакше набављали стрељачко оружје и муницију и одлазили на државна такмичења широм земље.
Управи одбор је октобра 1926.године одлучио да Дружина, пошто је примљена у Савез стрељачких дружина СХС, носи нови назив „Савезна стрељачка дружина Панчево 1813“. Управа није само променила име Дружине већ је и модернизовала стрелиште. Уведено је електрично осветлење, телефон и електрично звонце за показивање мета на 50 и 200 метара. Посебна пажња посвећена је раду са младима. Одржавају се курсеви за обуку у гађању гимназијалаца, трговачких ученика, шегрта, чланова Соколског и Скаутског удружења. Међу сениорима, у овом периоду, по резултатима се посебно истиче др Јосиф Шмит. На Земаљском такмичењу у Београду 1928.године освојио је трећу награду на мети шампиона у општој мети.
Годину дана касније, у Панчеву, освојио је велику медаљу мајстора, а на Земаљском такмичењу у Новом Саду 1930.године, другу и трећу награду на мети шампиона. Поред др Јосифа Шмита, међу панчевачким стрелцима значајније резултате постигли су Арсен Бошковић, Херман Грамберг, Вилим Вајс и Тибор Коша.
Услед све већег прилива нових стрелаца управа је 1931.године запослила на место домара и показивача мета, Царан Ђорђа, по занимању пушкара, који не само да је водио рачуна о стрелишту већ је и редовно сервисирао оружје.
Као и раније сва значајнија такмичења пратиле су другарске вечери и игранке на које се грађанство радо одазивало.Зато се 1938.године с нестрпљењем очекивала прослава 125.годишњице Дружине. Међутим, јубиларна застава није била завршена па је свечаност померена за јун 1939.године. Поздравни говор је одржао потпуковник Милорад Томић, изасланик престолонаследника Петра II Карађорђевића, који је уједно био и покровитељ целе манифестације. Стрељачкој дружини потпуковник Томић је предао дар краљевског двора, тробојну заставу израђену од специјално увезеног материјала (лионска свила) са натписом од златних нити.Овом приликом издата је и Споменица са кратким историјатом Дружине од оснивања до дана прославе. Поред осталог у њој је истакнуто: „Дружина има уређено стрелиште које у свему одговара савременом стрелишту. Гађања се врше из војничке пушке, револвера, пушке малог калибра и прецизног пиштоља. Мете се постављају према потреби на одстојању од 25,50,200 и 300 метара“. Прослава 125-то годишњице Стрељачке дружине завршена је великим банкетом у присуству многобројних званица.
Наредне, 1940.године, Савезна стрељачка дружина „Панчево 1813“ одликована је Орденом југословенске круне IV реда. Истим орденом одликован је и др Никола Драгићевић, а Орденом Светог Саве другог реда, Васа Исајловић. Др Јосиф Шмит, Ђура Лакић, Иван Луканц и Радослав Павловић добили су Орден Светог Саве IV реда, а Ернест Сатлер и Ђорђе Шулц Орден Светог Саве В реда. Златну медаљу за грађанске заслуге је добио Фрања Бан.
Последњи састанак управног одбора Стрељачке дружине пред почетак Другог светског рата је одржан 26.марта 1941.године. Разматран је дневни ред за предстојећу годишњу скупштину. Међутим, већ сутрадан, 27.марта су одржане демонстрације, а 6.априла је почело бомбардовање Београда. Услед ратних операција планирана годишња скупштина није одржана.
За време окупације (1941.-1944.год.) Стрељачка дружина није радила.
СТРЕЉАЧКА ДРУЖИНА У СФРЈ
ОД 1945. -1988. ГОДИНЕ
Стрељачка дружина је већ 1945.године обновила свој рад.
Изабрана је нова управа на челу са др Василијем Јовановићем. Пушке и муницију Дружина је добила од 5. војвођанске бригаде која је била стационирана у Панчеву. Оспособљено је и стрелиште за гађање тако да су права такмичења одржана већ октобра 1945.године. Велике заслуге за овако брз почетак рада Дружине после рата припадају и домару, Царан Ђорђу, који је током окупације успео да сачува део стрељачке опреме и реквизита.
Као и у претходном периоду такмичења у стрељаштву често су се одржавала поводом различитих јубилеја и уз народна весеља и игранке. Тако је октобра 1953.године, поводом 800 годишњице града Панчева и 140-то годишњице Стрељачке дружине, одржана велика свечаност.
Отворено је и ново стрелиште са стазом гађања од 300 метара са 10 лежишта и мета, које је било једно од најмодернијих у земљи. Сви позвани гости и стрелци уписали су се у Златну књигу.
Најуспешнији стрелци Дружине у овом периоду су били Ника Поповић и Марко Медић, вишеструки прваци Југославије из ватреног оружја. Они су током
60-тих и 70-тих година наставили да освајају пехаре и медаље на државним, републичким и покрајинским такмичењима.
Стрељачки спорт у тадашњој Југославији имао је значајну подршку државе због његове улоге у систему општенародне одбране. Нове стрељачке дружине ницале су говото преко ноћи, у школама, фабрикама, месним заједницама.Оваквој експанзији погодовала је државна одлука да се пређе на рад са ваздушном пушком, за коју се лако и јефтино могло импровизовати стрелиште скоро на сваком месту. Ради боље координације рада бројних стрељачких дружина које су у међувремену настале, октобра 1959.године дошло је до оснивања Општинског стрељачког одбора у Панчеву. Већ 1960.године на територији општине Панчево постојало је 26 стрељачких дружина, али су многе брзо престале са радом јер нису испуњавале ни најминималније услове из Статута Стрељачког савеза Југославије.
Најстарија и најуспешнија, Стрељачка дружина „Панчево 1813“ 150-то годишњицу постојања прославила је октобра 1963.године. Председник Скупштине општине Панчево, Гаргента Војин, приредио је у хотелу „Слобода“ пријем за истакнуте стрељачке раднике и госте. Из Историјског архива је донета Златна књига у коју су се сви присутни уписали, а забележен је и сам јубилеј. Овом приликом одлучено је да се ангажује стално плаћени тренер ради подизања квалитета рада у Дружини. У фоајеу Дома културе отворена је изложба посвећена стрељаштву на којој су биле изложене пушке, пиштољи, пехари, медаље и низ других предмета. Општински стрељачки одбор је поводом овог значајног јубилеја издао пригодне златне и сребрне спомен значке и плакете, а Скупштина општине Панчево је за постигнуте успехе на развијању стрељачког спорта доделила Стрељачкој дружини „Панчево1813“ Октобарску награду града Панчева.
У 1963.години Стрељачки савез Југославије је усвојио правилник за категоризацију чланова према постигнутим такмичарским успесима у стрељаштву. Чланови Стрељачког савеза Југославије се разврставају у следеће категорије:
1. категорија - интернационални мајстор, за постигнуте успехе на олимпијским играма,
светским и европским првенствима, пласирањем у прву трећину од укупног броја
учесника у тој дисциплини;
2. категорија - национални мајстор, за постигнуте успехе на првенству Југославије и
међународним такмичењима по утврђеним нормама;
3. категорија - одличан стрелац, за постигнуте успехе на првенству Југославије,
републичким и среским првенствима по утврђеним нормама;
4. категорија - мајстор стрелац, за постигнуте успехе на званичним такмичењима
организованим од стране општинских стрељачких одбора и виших стрељачких
организација по утврђеним нормама;
5. категорија - добар стрелац, за постигнуте успехе на званичним такмичењима
стрељачке дружине ваздушном пушком по утврђеним нормама.
За сваку категорију прописана је посебна значка.
После ове јубиларне године, стрељаштво у Панчеву се нагло развија, како у погледу подизања квалитета тако и у масовности. Учињено је много и на организационом плану ангажовањем стално плаћеног тренера, Магдалене Херолд, државне репрезентативке и инструктора стрељаштва савезног ранга. Она не само да је своје знање и искуство као инструктор преносила на панчевачке стрелце већ је активно наступала на такмичењима као члан Стрељачке дружине „Панчево 1813“, и својим сјајним резултатима подизала углед Дружине и стрељачког спорта у Панчеву. Поред ње током 70-тих и 80-тих година прошлог века у Стрељачкој дружини су се по резултатима посебно истакли: Терзић Борислав, савезни мајстор стрелац-двоструки првак Југославије и вишеструки првак Војводине и Србије, Гроза Василије, савезни мајстор стрелац- вишеструки првак Војводине и Србије, други и трећи на првенству Југославије, Гаћеша Зоран, савезни мајстор стрелац - вишеструки првак Војводине и Србије, Перић Росанда, савезни мајстор стрелац – првак Југославије у појединачној и екипној конкуренцији.
Вишеструки прваци Војводине и Србије – мајстори стрелци: Панић Драган, Бариша Милорад, Јошић Љиљана, Сел Драган, Гаћеша Влатко, Ковачевић Милорад, Богатиновски Предраг, Гојковић Веселин, Тошић Петар, Лазаров Марија, Хавај Јелена, Солунац Татјана, Јешић Златинка, Ружић Биљана, Станишић Слободан и многи други.
Пионирски прваци Југославије – мајстори стрелци: Смољанић Жељко, Новоселац Атила, Димитријевић Драгутин, Радуловић Синиша и Тасић Горан.
Панчевачки стрелци су по правилу на државним, републичким и покрајинским такмичењима у свим категоријама освајали пехаре и медаље. Овакви резултати нису могли да остану незапажени, тако да је Стрељачкој дружини 14.октобра 1983. године додељена једна од најпрестижнијих награда у области физичке културе Војводине, награда „Јован Микић Спартак“, за изузетне успехе на унапређењу стрељаштва. Стрељачка дружина је и на локалном нивоу добила низ признања. Проглашена је најуспешнијом спортском организацијом у Панчеву 1980,1981,1985, 1987,2000. и 2001.године.
Фебруара 1988. године усвојен је план изградње савременог малокалибарског стрелишта, а одлучено је и да се сачини монографија о 175-то годишњем раду Дружине. Писање монографије је поверено Фелдеши Ладиславу, која је убрзо постала незаобилазни извор информација о историји Стрељачке дружине, а 2003.године је одштампана још једна монографија.
МАГДАЛЕНА ВЕЛИЧАНСТВЕНА
Током 195 година постојања Стрељачке дружине у Панчеву велики број изузетних стрелаца су били њени чланови. Међу њима и један прави бисер, Магдалена Херолд.
Магда, како је сви зову, почела је да се бави стрељаштвом 1953. године док је још похађала гимназију у Зрењанину. Већ 1955. године освојила је прво место на међународном такмичењу у Каиру и наговестила блиставу каријеру.Стрељаштво јој је била највећа љубав али није запостављала ни школу. Завршила је Филолошки факултет, одсек за немачки језик и књижевност. Међутим, двојица чланова управе Стрељачке дружине „Панчево 1813“, Мрдаковић Бошко и Николић Боривоје, препознали су аса.
На њихово упорно инсистирање Магда је из Београда, где је завршила факултет, прешла у Панчево 1964.године, да ради као тренер у Стрељачкој дружини и да се уједно такмичи за њих.
Успешну каријеру из средњошколских и студентских дана (првак Европе 1961.године у Будимпешти) Магда је наставила и у Панчеву. На шампионату света у Висбадену 1966. године освојила је сребрну медаљу, а четири године касније, као члан репрезентације Југославије, освојила је две златне медаље на светском правенству у Америци. Магда се редовно такмичила и у Југославији. Освојила је 17 титула првака Југославије у периоду од 1958. – 1987.године. Била је и више пута првак Балкана, а о освојеним пехарима на интернационалним такмичењима врло је тешко водити евиденцију јер је у периоду од 1955. – 1975.године наступила чак 126 пута, а ретко кад се кући враћала празних руку.
Поред медаља са такмичења добијала је и друштвена признања међу којима је најзначајније, Орден заслуга за народ са сребрном звездом, 1976. године.
Магда је била и успешан тренер у Стрељачкој дружини „Панчево 1813“. Под њеним будним оком и сигурном руком стасали су многи шампиони Југославије:
Зоран Гаћеша, Љиљана Јошић, Росанда Перић, Марија Лазаров, Василије Гроза, Драган Панић, Милорад Бариша, Борислав Терзић, Жељко Смољанић и други.
Магда је као тренер отишла у пензију 1992. године, а три године касније престала је да се такмичи, али је и даље наставила да учествује у организацији разних стрељачких манифестација. Њене колеге из Стрељачке дружине „Панчево 1813“ доделили су јој награду за животно дело и прогласили је за Стрелца XX века ове Дружине.
Магдалена Херолд је 2003. године славила златни јубилеј, 50 година бављења стрељаштвом.
СТРЕЉАЧКА ДРУЖИНА 1988 - 2008. ГОДИНЕ
Управа Стрељачке дружине је после одласка Магдалене Херолд у пензију 1992.године, настојала да доведе новог квалитетног тренера. Од десетак ангажованих активних стрелаца изабрали су Тању Богатиновски и нешто касније и Дарка Секулића. Њих двоје, уз финансијску помоћ Стрељачке дружине и општине Панчево, завршили су Вишу тренерску школу, одсек стрељаштво. На овај начин обезбеђен је континуитет квалитетног тренерског рада у Стрељачкој дружини „Панчево 1813“.
Међутим, услови за тренирање нису били на завидном нивоу. Стрелци из ваздушног оружја су одржавали своје тренинге у стрељани Основне школе „Бранко Радичевић“ и у стрељани Месне заједнице „Котеж“. Ради бржег напретка у каријери троје талентованих стрелаца (сениор Гроза Василије, а пет година касније и јуниор Бранислав Парезановић и пионирка Љиљана Гарчев) послати су у београдски клуб „Полицајац“. Из Стрељачке дружине „Панчево 1813“ отишли су као актуелни прваци државе у појединим дисциплинама, а наставили су да освајају трофеје и у новој средини па и у вишим категоријама.
Нова агилна управа на челу са председником Драгољубом Дабићем и секретаром Синишом Вељковићем је 1994.године вратила активности стрељачке дружине у своју стару зграду стрелишта и обезбедила адекватне услове за рад. Нешто касније, успели су уз помоћ 40-ак чланова Стрељачке дружине да у велелепном објекту из XVIII века (црвеном магацину) поставе највећу такмичарску стрељану за ваздушно оружје у држави са 60 места.
На тај начин од 2000.године Стрељачка дружина је и организатор најзначајнијих савезних, републичких и покрајинских такмичења. Уштеђена су и значајна материјална средства јер панчевачки стрелци немају издатке за путовање и смештај.
За пословично беспрекорну организацију ових такмичења, поред осталих, заслужно је и 30 судија из Стрељачке дружине који су веома успешно судили и на Првенству Европе у Панчеву 2005. године.
Нажалост, овакве услове немају стрелци и из ватреног оружја који тренинге морају да обављају у Београду (савезно стрелиште „Царева ћуприја“) и Зрењанину, јер услед недостатака материјалних средстава панчевачко стрелиште за ватрено оружје још није оспособљено за рад. Уз велике напоре они ипак не заостају по резултатима за својим колегама из ваздушног оружја. Од 2007. године долази нови тренер Иван Манојловић из Београда и уз асистенцију панчевачких тренера наставља успехе.
Само у периоду од 1994. до 2008. године Стрељачка дружина је освојила преко 300 пехара на савезним, републичким и покрајинским првенствима и куповима.
Најистакнутији стрелци у овом периоду су: Милица и Здравко Сретеновић, Ђура Кесић, Дарко Секулић, Зоран Трифуновић, Дејан и Горан Николић, Петар Микашиновић, Зорица и Љиљана Гарчев, Весна Лунц, Данијела Кнежевић, Бранислав Парезановић, Гордана Гајин, Александра Горуновић, Марко Хорват, Дејан Пешић, Дејан Дакић, Марко Божовић, Јована Ђукић, Бојана Гојковић, Вукашин Јосиповић, Горан Печеновић, Бисерка Гагић, Ведран Живановић, Марко Благојевић, Сања Пандуров, Ташана Богатиновски, Марина Вељковић, Дајана Антонић, и млађи: Марија Ујвари, Марија Бубало, Даница Пролић, Тијана Коларик, Дарко Петровић, Синиша Велић, Габриел Даутовић, Урош Јованић, Далибор Павловић, Јарослав Павела, Татјана Хриб, Филип Ујвари итд.
НОВИ ШАМПИОНИ
У Стрељачкој дружини велику пажњу посвећују младима. Школа стрељаштва за пионире почетнике, која је почела са радом 1994.године, привукла је у Стрељачку дружину 100-тинак талентованих младих стрелаца. Из последње три генерације издвојило се њих 20-так који се активно такмиче у свим дисциплинама и редовно освајају медање на државним, републичким и покрајинским такмичењима. У 2008. години су екипни и појединачни правци Србије. Тако је Марија Бубало ('94.) најбоља кадеткиња Србије, а Габриел Даутовић ('93.) најбољи кадет Србије серијском ваздушном и серијском МК пушком у 2008. години, а СД „Панчево 1813“ је укупно десети клуб Србије у 2008. години.
Ташана Богатиновски ('91.) је стрелац савезног разреда (394 круга ваздушном пушком), најбоља кадеткиња (мл. јуниорка) 2007. године у Србији, освајач више (на десетине) медаља у свим категоријама, па и сениорској. Перспективан стрелац и потенцијални репрезентативац.
Дејан Пешић ('89.) је убедљиво најбољи јуниор Србије од 2006 – 2008. године, стрелац је међународног разреда и носилац 4 рекорда Србије за млађе јуниоре и јуниоре (593 круга ваздушном пушком и финале 695,1 круг). Стрељаштво тренира од 1999. године (од своје 9. године), стандардни је јуниорски репрезентативац, а већ се котира у првих пет сениора Србије, што потврђује безброј медаља, пехара и признања. Учествовао је на Светском првенству у Загребу 2006. године и Светском студентском првенству у Пекингу 2008. године, освајач је 2 златне медаље на Првенству југоисточне Европе у Ковилову 2008. године ваздушном и МК пушком.
Милица Сретеновић ('82.) се такмичи од 1996. године и више пута је у јуниорској конкуренцији, из серијске ваздушне пушке, била првак Војводине, Србије и Југославије. У 2001. години освојила је и Куп Србије у међународном програму стандардном ваздушном пушком. Ни њени резултати у гађању из ватреног оружја нису ништа слабији. Из малокалибарске пушке је 2002. године била шампион Србије у лежећем ставу (590) и вицешампион у троставу. Успехе је наставила и у сениорској категорији, стрелац је међународног разреда (396 кругова ваздушном пушком) и тренутно је 4. сениорка у Србији за 2008. годину, а друга МК пушком у троставу.
Панчевачки шампиони се упорно спремају за освајање нових медаља које ће их довасти до наступа на будућим Олимпијским играма 2012, 2016. године итд
